У оквиру овогодишњег Месеца независне сцене у Битеф театру, вечерас ће премијерно бити одиграна представа под називом „Чај са Кублај-каном", у продукцији "Упалимо рефлекторе" уз подршку Центра за културу Аранђеловац, Битеф театра из Београда и Позоришта младих из Новог Сада.
Задовољство нам је што смо део овог пројекта, а ово је само почетак значајније сарадње са позоришним кућама на креирању позоришних комада у наредном периоду. Ову представу ће наша публика ускоро имати прилику да одгледа у Дворани Парк.
Иначе, месец независне сцене уврштен је у програм од прошле године, у склопу новог концепта Битеф театра који подразумева чвршће повезивање са темама и естетикама којима се бави Битеф фестивал. Тај програм, како наводи Битеф театар, даје посебан простор за подршку независним ауторима и трупама.
О ПРЕДСТАВИ:
Саша Радоњић
"Чај са Кублај - каном"
(монодрама са два лика)
"Када се човеку, као што је то био случај са мном рецимо, деси да му пукне крвни суд у мозгу, потребна му је велика срећа да поживи следећих неколико сати. Амбис који раздваја живот и неживот дубљи је од светлосне године, али плићи од кутије шибица. Но, кренимо од краја. Можда смо ми деца својих снова. Али и робови својих детињстава..."
/Саша Радоњић, Чај са Кублај - каном/
Кублај-кан ( монг: Хубилай хаан, прев. Велики господин; 1215-1294.) последњи Велики кан монголског царства (1260—1294), оснивач и први цар (1279—1294) кинеске династије Јуан.
Саша Радоњић
Рођен у Травнику 1964, дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду. У себи спаја неколико идентитета као песник, приповедач и прозаиста, сценариста, драмски писац, али и музичар, књижевни тумач, афирматор традиционалног књижарства.
Значајнија објављена дела: Лица, наличја (песме 1987), Тетовирање анђела (песме 1992), Приручник за пауна (омнибус новела 1993), Трактат о шеширима (роман 1995), Три украдена романа (роман 1999), Северно од романа (приче 2002), Клуб љубитеља СМЕНЕ 8 (роман 2008), Шведски сто (проза 2014), Аутобиографске и друге нестварне приче (проза 2015), Вечерњи доручак (проза 2017), Рубикова коцка (роман 2019), Провихорило (песме 2020). Сачинио је Речник српске путописне прозе (1995) и антологију фантастичарске прозе Сазвежђе Лем (2019). Аутор је сценарија за телевизијски играни филм Приручник за пауна, драма Три украдена романа (Народно позориште Кикинда) и Клуб љубитеља СМЕНЕ 8 (Шабачко позориште).
Оснивач је и фронтмен музичке групе Соларис Блуз Бенд са којом је снимио шест албума и двадесетак спотова, а као кантаутор је објавио три албума - Месечарска адреса (2016), Маховина и микрофонија (2018) и Кантауторски декамерон (2020). Оснивач је и сувласник издавачке куће и књижаре СОЛАРИС из Новог Сада.
Установио је награду СТРУНЕ ОД СВЕТЛА за афирмацију песничке речи у блуз и рок музици коју додељује 6 година из личне фондације.
Југослав Крајнов, редитељ
Рођен у Новом Саду 11. априла 1973. Студије глуме на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Бранка Плеше и Ане Цвијановић Јајчанин, уписао је 1993, а дипломирао 24. децембра 1997.
Као најбољи дипломирани студент глуме добио је Награду „Предраг Пеђа Томановић“ 1998, да би му 2001. исто признање припало за најбоље улогу Пушкина у представи Евгеније Оњегин.
Две сезоне је био ангажован у Народном позоришту „Тоша Јовановић“, Зрењанин, а стални члан Драме Српског народног позоришта је од 1999. године.
Улогом Марка у представи "Оставите поруку" или "Бегунци" по тексту и у режији Виде Огњеновић обележио је 20 година уметничког рада новембра 2017.
Осим више од тридесет улога одиграних у СНП-у, играо је у више од двадесет предства на сценама других театара, а остварио је низ улога у филмовима и ТВ серијама.
"Чај са Кублај - каном" је прва његова монодрама.
Писац о драми:
"Чај са Кублај - каном је интимна, џепна енциклопедија мојих искустава из вишемесечне борбе за живот која се одигравала 2009. године, а све у форми и руху монодраме. Као у свакој енциклопедији и овде су све одреднице до детаља веродостојне, односно представљене онако како су се стварно збиле, изузимајући завршну микроновелу која баца рефлекторско метафоричко светло по дубини и ширини тих стварних догађаја. Аутор се нада да његова на овај начин артикулисана искуства могу некоме некада у суочавању са сличним траумама бити од користи, односно представљати подстрек у непредавању стихији која би их изненада понела."
