"БАЛОН" У НАСТАВКУ ПОЗОРИШНОГ ПРОГРАМА




 
Наш позоришни програм настављамо представом "Балон" Установе културе Вук. Представа ће бити одиграна 24. марта у 20 сати. Цена улазнице је 500 динара, карте можете купити или резервисати већ од сутра.
О представи:
"Балон" – трагикомедија илити представа за једну жену.
Ако би представу требало да опишемо у једној реченици, она би гласила: "Стварамо илузију рушећи је и рушимо илузију стварајући је!"
"Балон" води публику на катарзичан пут препознавања, прихватања и промене а све то кроз хумор и сцене, којима лете кроз различите жанрове. Слободно можемо рећи да је ова представа вишежанровска игра – пут глумца и његове илузије али и стварног живота и прихватања живота и смрти.
Представа почиње јутром и свакодневним чаркама између глумца и његове млађе трудне жене глумице. Долази им на врата нови комшија и прекида их с молбом да глумац помогне његовој депресивној жени јер је она његова велика обожаватељка па се нада да би могао да је разведри бар мало. Невољно, глумац одлази код ње али ипак почиње да јој импровизује делове из улога као и да презентује причу из свог живота која је прилично ишчашена. Испостави се да је тај глумчев перформанс врло интересантан жени, која све време држи надувани балон.
Глумац добија ветар у једра и почиње да се дешава паралелна реалност, тј. позориште само за једну гледатељку, у коме се преплићу разни ликови и невероватне ситуације али с јасном алегоријом савременог друштва и свега онога што нам је реално и блиско. Писац врло вешто прелази из реалног у апстрактно али тако да се гледалац већ у првом тренутку потпуно привикне на обрт и прихвата игру глумаца као саучесник догађаја. До краја долази до катарзе свих ликова али и публике, на овом позоришном ролеркостеру.
“Балон” је драма с две главне теме: трагедија губитка детета са једне стране као стварност и прича о Глумцу, о његовом идентитету, о томе за кога и зашто он уопште игра своју игру, као паралелна стварност. Преко врсте драмског експеримента, писац се бави темом сврхе уметности у данашњем друштву, употреби уметника у социјалном контексту с једне стране, насупрот одређених појединаца, који упркос свему воле уметност и верују да им она може помоћи на тренутак у бегу од сопственог бесмисла, безнађа и туге.



ВРХ